Ћелава или не, тетка је Текта

     Некада давно, пре револуције којом су укинуте принцезе, дакле, док су принцезе још постојале (а то је било пролеће 2015.), Принц и Принцеза су отишли у Београд. И као и сваки пут, после обављених послова, кренули у обилазак родбине. Принцеза се тим сусретима веома радује. Једини проблем представља Принцезина ћела, на коју деца и стари не реагују лепо. Чини јој се да се плаше обријане главе, да им је „туга″. Постоји специфичан поглед којим „здрави″ људи гледају у ћеле онколошких пацијената. То је чудна мешавина сажаљења, туге, благог гађења и још нечега што се не да дефинисати... Принц се потпуно навикао, бријао је и шишао Принцезу и често јој љубио ћелаво теме. Родбина се свикла. Деца су се плашила женске обријане главе. Сва, изузев клинца Алексе на Копаонику коме је „објашњено″ да Принцеза има вашке, па је морала да се ошиша до главе. И томе се смешкао - и понеко од одраслих има проблем са великом дечјом патњом - вашкама. А Принцеза не подноси перику. Користила ју је само за свадбе. Радије носи качкете и шешире.

     Принцеза се, дакле, са качкетом (на глави) и периком (у торби), упутила у посету четворогодишњој братаници. Најлакше је било, пре него што „узму″ Малу из вртића, „обући фризуру″, па касније, кад дете оде да спава, скинути „то чудо″ с главе и одморити кожу. Саслушавши Принцезин план, Милица (Снајка) се успротивила: „Ако код куће седиш гологлава, седећеш гологлава и код нас! Ако дете буде питало, у шта не верујем, може да јој се каже да ти је било врућина, па си се ошишала - вашке не спомињи, молим те, ни у шали!″

      Малена четворогодишња девојчица се прво мало стидела Тетке, па јој је рецитовала, певала и играле су се. Она уопште није приметила да Тетка нема косу! У ствари, не верујем да није приметила, али њен поглед није одавао ни страх, ни збуњеност. Тетка једноставно нема косу, као што нема ни налакиране нокте. И то је све.

Никада нећу сазнати да ли су Милица и Бата Малој причали да Тетка нема косу. Нећу да их то питам. Остаће ми заувек у сећању један дан у коме је четворогодишња девојчица знала оно што нису знали многи одрасли, оно што нису знали многи одрасли који су лекари... Знала је да је Тетка тетка, имала косу или не. И то је оно! Тетке се не састоје од длака, него од теткеће љубави!

     Драга моја мала девојчице, сачувај то паметно дете у себи!

     Љуби те твоја Текта!

     П.С. Ово „Текта″ није словна грешка, него ме моја Бока тако ословљава.