Она је другачија од свих људи које познајем. Наизглед, разлика је само у длакама. Нема косу, обрве ни трепавице. Понекад је уплашена. Плаши се смрти, немоћи, плаши се пелена за одрасле.
За себе не каже да је болесна. Говори: „Лечим се од рака”. И не бежи од речи рак. Чини јој се ружно крити истину иза латинских израза карцином или канцер, иза шифре дијагнозе C56. То се ружно и сурово зове рак. Смртоносна болест. Болест од које је умро њен отац. Болест од које је умрла њена снаха. Болест са којом је живело и умрло много људи. Болест која са собом доноси и потпуно другачији однос свих људи према њој. Болест која је променила и њу саму, и људе око ње, и њен посао, активности, исхрану, навике...
Принцеза има свог Принца и дивне људе који је воле и помажу јој. Она за себе говори да је срећна жена! И заиста јесте! Принцеза воли свог Принца и он воли њу!
Принцеза воли пуно ствари! Воли да чита књиге, ужива у томе да, када се пробуди, узме таблет и прочита све трач новине, отвори пасијанс, и онда је спремна за нови дан. Устаје, а Принц кува кафу коју пију из малих, танких, старинских порцелананских шољица, причају шта је ко сањао и како је спавао. Она и Принц доручкују, па Принц иде на посао. Принцеза је на боловању. Она више нема снаге да ради. Некада је радила један веома леп, али напоран посао. Волела је свој посао и осећала се добро и сигурно у својој лабораторији. Сада то више није добро место за Принцезу. Она остаје код куће, али је нашла себи поприлично посла који јој прија. Принцеза прави блогове, CV-је, куца текстове, прави презентације и усавршава сва та знања.
Принц и Принцеза живе у једном обичном стану. Ту често миришу лепа јела, домаћи хлеб и колачи. Када се не кува, мирише кајгана са ајваром. Они уживају у пољупцима и веома често се љубе. Љубљење је посебна прича код људи на хемиотерапији. Љубљењем се преносе бацили, и онколошки пацијент, коме је имунитет слаб, може да се разболи. Али Принцеза зна, да људи који је воле не могу да јој пренесу ништа лоше. И љуби се са Принцом, и са родбином, и са блиским пријатељима. Никада јој нико није пренео било какву болест!
Помажу им њихове породице, пријатељи и пријатељице, Принцезини лекари (онколози, интернисти, радиолози), биохемичари, лаборанти и медицинске сестре - лепше је рећи: Јасна, Јелена, Богдана, Весна, тетка Слађа, Милица, Мила, Драгиша, Маја, Ивана, Биља, Ана, Снежа, Данијела, Владимир, Звонко).
Принцеза и Принц се ретко свађају. Само онда када су заједно уплашени, а то не желе да признају једно другом. Онда се свађају без везе, и то је помало смешно. А њихове свађе су ретке и не трају дуго. Обоје знају да ништа није вредно кварења једне лепе вечери, да се моменат који су провели дурећи се једно на друго никада неће вратити. И онда настављају да се боре са Принцезиним раком. И да се бескрајно воле...
Сваки дан је њихова мала победа. А сваки дан који проведу квалитетно је тријумф над раком и допринос јачању Принцезе! Боре се, и бориће се до победе!
Принцеза Милица Јоветић,
уз свесрдну помоћ свог Принца, Слободана Миловановића
Нема коментара:
Постави коментар